ИДЕАЛ СТВАРАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГА ЈЕ 1934. КОШТАО ЖИВОТА: Навршава се 135 година од рођења краља Александра Првог Карађорђевића
ПРЕ 135 година у двору на Цетињу родио се српски кнежевић Александар Карађорђевић, који ће са 30 година постати краљ потпуно нове државе - Југославије и један од најитригантнијих европских владара 20. века.
Нико није могао ни да претпостави 16. децембра 1888. да ће млађи син Петра Карађорђевића, српског кнеза у прогонству, и кнегиње Зорке, кћери црногорског књаза Николе, бити врховни заповедник српске војске која је поразила армаду Хабсбуршке монархије.
Историчари кажу да је Александар Карађорђевић са идеалистичким мотивима, али не презајући од диктаторских метода, покушао да у праксу спроведе идеју о држави "троименог" југословенског народа Срба, Хрвата и Словенаца.
Није се обазирао на неодобравање тог експеримента, које су још 1914. показале Русија и Француска, ни на упозорења својих војсковођа који су му 1918. рекли да са Хрватима не може да се направи функционална заједничка држава.
Животни пут Александра од Југославије, од изгнаника до владара, изградио је личност уверену да ништа није немогуће. Он је био млађи син кнеза Петра, што је значило да ће, чак и у случају повратка Карађорђевића на власт, наследник трона бити његов старији брат Ђорђе. Александру је била намењена војничка каријера и младост је провео у иностранству школујући се за официра.
Мајски преврат 1903. је вратио Карађорђевиће на власт, али није променио планове за његову будућност. До преокрета је дошло 1909. када је на инсистирање Аписа и "Црне руке", плаховити принц Ђорђе приморан да звање престолонасленика препусти млађем брату. Александар се нашао у унакрсној ватри интереса сукобљених Црнорукаша и Пашићевих радикала, али је брзо учио и створио сопствену дворску котерију - "Белу руку".
Он је 24. јуна 1914. званично постао регент и са само 26 година врховни заповедник војске мале Србије у Великом рату. Већ 1914. после победа на Церу и Колубари обзнанио је план о стварању јужнословенске државе, а од њега није одустао ни када је као са својом војском 1915. морао да напусти Србију. Када је васкрсла српска војска пробила Солунски фронт, донела победу Антанти и ослободила јужнословенске крајеве, регент Александар је пожурио да направи Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, будућу Југославију.
Тај идеал коштао га је живота када је 1934. у Марсељу убијен са домаћином, француским министром иностраних послова Лујем Бартуом, који је далековидо уочио опасност од нацистичке Немачке и покушавао да окупи ратне савезнике из Антанте. Устрељени су у акцији терористичке групе коју су чиниле хрватске усташе и бугарашки ВМРО-овци, којима је сву подршку дала фашистичка Италија. Био је прва жртва фашизма. Александрова смрт је била симболична најава трагедије пројекта Југославије.
Упамћен у вечности
У КРАЉЕВСКОМ Двору у Београду, у четвртак је отворена изложба "135 година Витешког Краља - Александар од Југославије упамћен у вечности". На њој су приказани одабрани портрети и фотографије краља Александра, копије његових бележака и дневника његовог ађутанта који описују неке од кључних тренутака у животу краљевске породице, као и видео-материјал који приказује монарха.
Препоручујемо
НА КУЛИ БЕОГРАД: Оживљено сећање на вожда Карађорђа Петровића (ВИДЕО)
16. 11. 2023. у 22:29 >> 22:46
НАРОД ЈЕ ПАДАО НА КОЛЕНА: Југославија, Србија и Београд се опраштају од свог краља
30. 06. 2023. у 07:00
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (8)