историјски додатак
ПУТ У ОТАЏБИНУ КРОЗ ЧЕЛИЧНУ ЗАВЕСУ КУРШУМА: Пробој солунског фронта убрзао крај Првог светског рата
ПРЕМА ратним плановима прављеним крајем 1917. године у Паризу, Солунски фронт је превасходно требало да има дефанзивну улогу. Ангажоване трупе имале су задатак да спрече продор Централних сила у Грчку. Тек су у другом плану биле идеје о организовању офанзивних акција према непријатељу.
13. 11. 2024. у 13:00
ДУБОК ТРАГ РАТНИХ СТРАХОТА: Свет је из оружаног сукоба изашао подељен на победнике и поражене
ИЗБИЈАЊЕ Октобарске револуције угрожавало је даље вођење рата и потресало Централне силе. Идеје револуције биле су блиске војницима на фронту, масама чији је животни стандард драстично опадао, најширим слојевима грађанства суоченим са страхотама рата.
13. 11. 2024. у 12:00
СПЕЦИЈАЛАН ВАГОН РЕЗЕРВИСАН ЗА КАПИТУЛАЦИЈУ: Звона широм Европе 11. новембра 1918. огласила крај Великог рата
ЈЕДАНАЕСТОГ дана, једанаестог месеца, у једанаест часова 1918. године званично су престала борбена дејства у Првом светском рату.
13. 11. 2024. у 11:00
РАТ ПОЧЕО И ЗАВРШИО СЕ У БЕОГРАДУ: Дан примирја: 106 година од завршетка Првог светског оружаног сукоба
МОГЛО би се рећи да је Први светски рат започео оног тренутка када је Никола Пашић, 25. јула 1914. године, 15 минута пре истека рока за предају одговара на чувени ултиматум, ушао у зграду аустроугарског посланства у Београду с историјским документом у рукама.
13. 11. 2024. у 10:00
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УСПЕО ДА СВЕ ДИСЦИПЛИНУЈЕ: Рајко Петров Ного - Терао нас да одговоре тражимо у његовом делу
ПОЗВАО министар културе БиХ 1970. године десетак писаца, међу њима и младог секретара Удружења књижевника, на сусрет ни са ким мање него са Ивом Андрићем. Баш сам радознао шта ће и како ће причати онај чија је лозинка да је у ћутању сигурност. Онај који се извештио - није залуду дуго био у дипломатији - када већ мора јавно да говори, да каже уљудно ништа, а тиме што не казује, канда те тера да одговоре потражиш у његовоме делу...
06. 11. 2024. у 22:00
ВЕЧИТИ САМАЦ У ЖИВОТУ И КЊИЖЕВНОСТИ: Избор аутентичних сећања савременика: ко је био Иво Андрић
КОМПЛЕКСНОСТ Андрићеве приватне и професионалне личности у записима судеоника његове епохе осветљена је из различитих углова: кроз непознате и сликовите детаље, оцртавају се обриси његовог лика, који читаоцима „Историјскг додатка“ некада може бити јасан, очигледан, предвидив и очекиван, понекад неухватљив, недоследан или изненађујућ, каткад замаскиран, у сваком случају – провокативан.
06. 11. 2024. у 21:00
НОБЕЛОВАЦ ПРЕДВИДЕО РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ: Надвијене Ђиласова и сенка и часописа „нова мисао“ над Андрићем
КАКО ЈЕ ВРЕМЕ ОДМИЦАЛО, Андрић се лагано, њему својствено, разилазио с југословенским комунизмом.
06. 11. 2024. у 20:00
МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА ПИСЦА И ДИПЛОМАТЕ: Андрић није волео ласкања, увреде и претурања по личном животу
ТУ И ТАМО, И ДАНАС, појављују се понеки моралисти који не могу “да опросте” нашем нобеловцу поједине фазе из његовог живота.
06. 11. 2024. у 19:00
ЖИВОТ ОБАВИЈЕН ВЕЛОМ МИСТЕРИЈЕ: Многи детаљи из биографије Иве Андрића остали су неразјашњени
СУБОТА, 5. децембар 1964. године, у стану Александра Вуча окупило се шире друштво: Иво Андрић, Душан Матић, Родољуб Чолаковић са супругама и Криста Ђорђевић.
06. 11. 2024. у 17:00
ИВО АНДРИЋ СТРАНАЦ У СВОМ ЖИВОТУ: Непознати детаљи из живота јединог српског нобеловца
ПРЕД читаоцима „Историјског додатка“ налазе се мало познати детаље из живота нашег нобеловца: дружење с Мустафом Голубићем, флертовање с Дражом Михаиловићем, сарадња с Милованом Ђиласом у „Новој мисли“,као и сведочанства његових савременика који из различитих углова: кроз непознате и сликовите детаље, оцртавају обрисе његовог лика.
06. 11. 2024. у 16:36
КОНАЧАН РАСКИД СА СОВЈЕТИМА: Срби у општем хаосу Бољшевичке револуције
МЕЂУСОБНЕ односе са новом влашћу у Русији кварила је припадност и савезничка верност Србије. На то су се само надовезале идеолошке разлике.
30. 10. 2024. у 20:00
СРПСКИ ПОСЛАНИК ПЉУНУО ЛЕЊИНА: Контакти и везе са антибољшевичким покретом у Русији
ИЗЛАЗАК најближег савезника из рата представљао је озбиљан удар на спољнополитичке позиције Србије.
30. 10. 2024. у 19:00
ТАЈНИ ПРЕГОВОРИ НИКОЛЕ ПАШИЋА СА БОЉШЕВИЦИМА: Односи Српске владе са „црвеном“ совјетском Русијом
ПРАВА искушења за спољну политику Србије тек су следила. Нестабилно стање у Русији и слабост Привремене владе отворили су простор бољшевицима да подигну дуго прижељкивани оружани устанак.
30. 10. 2024. у 18:00
ОПАСНО ДВОВЛАШЋЕ ЗАВЛАДАЛО РУСИЈОМ: Краљевина Србија и привремена Влада после Фебруарске револуције
ПО ЈЕДНОМ наводу, Никола Пашић је за време боравка у Русији, приликом посета фабрикама наоружања и муниције маја 1916. године, помоћнику Јовану Јовановићу Пижону изјавио да му „мирише на револуцију”.
30. 10. 2024. у 16:52
КРАЉЕВИНА СРБИЈА И ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА: Искушења Српске спољне политике у Великом рату
ИРОНИЈОМ судбине, Руска царевина, која је 1914. ушла у рат да заштити Србију, нестала је у вихору светског сукоба и унутрашње револуције, праћене грађанским ратом.
30. 10. 2024. у 05:00
РАЗАБИРУ СЕ САМО РЕЧИ: РУСИ! НАШИ! Иво Андрић, једини српски нобеловац, о ослобођењу Београда
УЛАЗАК ослободилаца у Београд 20. октобра 1944, Иво Андрић је дочекао на Теразијама са Миланом Ђоковићем и Рашком Димитријевићем.
23. 10. 2024. у 13:30
СЛОБОДАРСКИ КАЛЕНДАР: Детаљно по датумима - како је текло ослобађање Београда
ОСЛОБАЂАЊЕМ Београда окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. Навршило се 80 година од велике битне за престоницу. У тексту испод погледајте како је ослобађање Београда текло по данима од 3. до 27. октобра.
23. 10. 2024. у 12:00
СТАРИ СОЛУНАЦ СПАСАВА МОСТ: Завршне операције за ослобођење престонице
У ПЕРИОДУ од 16. до 19. октобра тежиште борби је поново пренето ван града. Решени да се по сваку цену пробију у град и пруже помоћ својој посади, Немци су се прегруписали и у борбу увели још својих снага.
23. 10. 2024. у 11:30
ЖИВОТ ЗА ЗНАМЕЊЕ СЛОБОДЕ: Подвиг и трагедија младог борца Миладина Петровића, који је у ноћи 19. октобра подигао заставу на “Албанију”
ЈЕДНА од најузвишенијих прича које су забележене током борби за ослобођење Београда, подвиг је младог Миладина Петровића, који је, у ноћи 19. октобра 1944. године, истакао заставу слободе на престоничкој Палати "Албанија".
23. 10. 2024. у 10:30
РАТНА ПОЗОРНИЦА БЕОГРАДСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ: Битка која је ушла у светску историју Другог светског рата
ВЕЛИКА Плана, 10. октобар 1944. године, јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије, на чијем је челу маршал Фјодор Иванович Толбухин, прелазе на леву обалу Велике Мораве.
23. 10. 2024. у 09:21
У БЕОГРАД СЕ ВРАТИО ЖИВОТ И СЛОБОДА: Навршило се 80 година од велике битке за престоницу
OСЛОБАЂАЊЕМ Београда окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије.
22. 10. 2024. у 18:00
МИСТЕРИЈА ТРЕЋЕГ МЕТКА: Контрoверзе и недоумице у Марсељској трагедији 9. октобра 1934.
ПИТАЊА о многим контроверзама које су се појавиле трагичног поподнева 9. октобра у Марсељу поставио је и син убијеног краља Томислав Карађорђевић у својој исповести пред смрт почетком лета 2000. године.
16. 10. 2024. у 22:00
ИЗ БЕОГРАДА АТЕНТАТОРИМА ЈАВЉЕНО ДА АЛЕКСАНДАР НЕЋЕ НОСИТИ ПАНЦИР: Светски шпијун који је променио ноћни живот главног града
ЗАПАДНА Немачка је на кампању са друге стране Берлинског зида одговорила са три књиге: Владета Милићевић „Убиство краља у Марсељу“, Клаус Кернер „Политичке брошуре у Хладном рату“ и Темистоклес Папасисис „Краљ мора да умре“. Али вратимо се за тренутак четврт века уназад...
16. 10. 2024. у 21:00
ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА КРАЉЕВОГ УБИСТВА: Девет деценија од атентата на Александра Карђорђевића
У УБИСТВУ краља Александра Карађорђевића било је много заинтересованих и мало невиних.
16. 10. 2024. у 18:19
