Културни додатак
СУДБИНА КРАЉА МИЛАНА
ОБРЕНОВИЋИ су владали Србијом укупно седамдесет и две године. Кнез Милош и његови директни наследници одржали су се укупно тридесет и седам година на престолу.
29. 08. 2024. у 05:00
ПАЈИН БРАТ СВЕТИСЛАВ ПРВИ ПОД СРПСКОМ ЗАСТАВОМ: У историји Модерних Олимпијских игара значајно место Момчилу Тапавици, Милану Нералићу и оро
ПРВЕ Олимпијске игре одржане су у Атини 1896. године по угледу на "Олимпијаде" античке Грчке (последњи пут одржане 393. године нове ере у Олимпији на Пелопонезу).
07. 08. 2024. у 17:10
ПОГЛЕД ИСКОСА: Од маске до личности
НЕДАВНО су завршене две изложбе сликара и професора београдског Факултета ликовних уметности у пензији Гордана Николића (Дежева код Новог Пазара, 1951). Прво је отворена већа у Галерији СКЦ а затим мања у Галерији Дар Мар.
07. 08. 2024. у 07:00
ПРИЧА КАО ПАМТИВЕК: Драго Кекановић и реч о изгубљеном завичају, снази сећања и вредности и светости прошлости
ЗАВИЧАЈ је сада у мени, као мутна, устаљена туга. Милован Данојлић
07. 08. 2024. у 05:00
ПОУЗДАНИ, ТИХИ ТУМАЧ: Одлазак Богдана А. Поповића (1936-2024), књижевног критичара, есејисте и уредника
ВРСНИ књижевни критичар, есејиста, антологичар и уредник Богдан А. Поповић преминуо је у 89. години. Био је велики зналац и тумач књижевности чији су се судови и оцене поштовали и за читаоце били драгоцен путоказ.
07. 08. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Зебња човека
ЗБИРКА поезије Душка Бабића "Пасја зима" (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево 2024) израз је егзистенцијалне тескобе, зебње човека баченог у дисхармоничну и антихуману савременост.
06. 08. 2024. у 18:27
БОРА У "КОШТАНИ" ПИСАО О СВОЈОЈ РОДБИНИ: Шта крије породично стабло Борисава Станковића, једног од највећих српских писаца
БЕОГРАДСКА породица Живадиновић, која води директно порекло од Боре Станковића, једног од наших највећих књижевника, чува родослов из којег се штошта сазнаје о прецима славног писца.
31. 07. 2024. у 13:37
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Паралелни светови
НОВА збирка Ранка Крстајића, насловљена према уводној причи "Господар среће" (СКЗ, Београд, 2023), могла би понети и наслов "Чудна књига", да књига таквог наслова већ не постоји (Енес Халиловић, "Чудна књига", "Албатрос плус", 2017).
31. 07. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О човеку затеченом у стварности
СВАКА прича Мирка С. Марковића је, како за књижевног тумача тако и за обичног читаоца, инспиративна.
10. 07. 2024. у 05:00
ФИЛМСКА КРИТИКА: Час патриотизма и слободе
О ТОМЕ како се чува част домовине и испуњава војнички завет, како се брани први и последњи камен земље Србије, како се приноси свесна жртва за њено достојанство и независност, како се, речју, стоји на вечитој стражи слободе говори овај документарно-играни филм редитеља Николе Лоренцина, дугогодишњег професора ФДУ и аутора бројних филмова, од којих они, произведени у "Застава филму", чине посебан циклус.
10. 07. 2024. у 05:00
ХОД САВИНИМ СТАЗАМА: Књига Бориса Субашића o Србима од Кападокије до Карпата
КЊИГУ Бориса Субашића, новинара "Вечерњих новости", под насловом "Пут у Нигде - Откривање Срба од Кападокије до Карпата", динамичан и богато илустрован путопис о фантастичној реалности органски повезаног простора Балкана и Мале Азије који открива значајну, а занемарену, епизоду из прошлости српског народа, објавио је "Службени гласник".
08. 05. 2024. у 18:32
СУМРАК ЗВЕЗДА
ПРОБЛЕМСКИ филм тежи да искључи звезде: оне су прескупе за те јефтине филмове, али није само то проблем; постоји начелна некомпатибилност између такве врсте филма и концепта звезде.
08. 05. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све у вези, на свету
НОВА збирка Љиљане Дугалић "Перце" (Граматик, Београд 2023) читаоцима поставља неколико веома тешких задатака.
08. 05. 2024. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара
МОЖДА тек сада спознајемо да је опус Милића од Мачве изложен у Дому Јеврема Грујића у Београду до 26. маја један од царских путева српског сликарства, у који је много тога само нашег притицало и коме се све више приклањамо.
08. 05. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женски принцип
СПИСАТЕЉИЦА и фолклориста, проф. др Славица Гароња, написала је капиталну научну монографију "Од црвенокосе богиње до слепих певачица, Трагом матријархата на Балкану и женског начела у српској народној песми" ("Прометеј").
27. 03. 2024. у 08:30
ДОСТОЈЕВСКОГ НЕЋЕ МОЋИ ДА ЗАМЕНИ РОБОТ: Песник Мирослав Максимовић о књизи есеја "Лој, новац, реч"
ОД људи се може правити новац, али, као што рече аустријски писац Фердинанд Кирнбергер, од новца се не могу правити људи. Реч од људи прави људе.
20. 03. 2024. у 07:15
СРПСКИ ЈЕЗИК ИЗМЕЂУ СТРУКЕ И РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ - Поводом закона о родној равноправности: Ко нам то кроји језик?
КАТЕГОРИЈА граматичког рода не сме се поистовећивати са полом у природи, а још мање са "родом као друштвеним конструктом" (џендером), који се у Закону о родној равноправности, као неуставна категорија, користи
19. 03. 2024. у 12:00
НОВО ЧИТАЊЕ "СИРАНА": Ростанов јунак премијерно на сцени ЈДП, у режији Горчина Стојановића
ПО херојској комедији Едмона Ростана "Сирано де Бержерак", настала је представа "Сирано" у адаптацији, режији и сценографији Горчина Стојановића: премијерно извођење је вечерас на Великој сцени "Љуба Тадић" Југословенског драмског позоришта.
19. 03. 2024. у 09:45
ЈУБИЛЕЈ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ДОДАТКА КУЛТУРА У "ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА": Додатак НА културу (ФОТО)
ДОК је уредник Бане Ђорђевић говорио да је Додатак за културу у "Новостима", с уредницом Дејаном Вуковић, пре двадесет година, кренуо у исти датум када су косметски Албанци сумануто кренули да ломе православне крстове, да руше и пале српске цркве, док су ми се пред очима јављале нигде виђене такве некажњене страхоте, дошао ми је наслов: Додатак НА културу.
19. 03. 2024. у 08:34
ПОГЛЕД ИСКОСА: Сандина метаестетика
ПОДРАЗУМЕВА се да сваки садржајни дискурс може имати разна могућа тумачења, међутим, прва књига текстова естетичарке Санде Ристић Стојановић (Београд, 1974) отвара дубље духовне перспективе.
19. 03. 2024. у 08:28
БУБИША ВЕЖБА ЗА ПРОСЛАВУ СТОТКЕ: Један од пионира домаће џез сцене Војислав Симић 18. марта напуниће 100 година (ФОТО)
Војислав Бубиша Симић, један од пионира домаће џез музике, легендарни диригент оркестра РТВ Београд, на чијем кормилу је провео три деценије, 18. марта прославиће 100. рођендан. Његова животна прича пуна је занимљивости, а он их се радо сећа и дели са нама своје успомене.
13. 03. 2024. у 16:09
ГУТЕНБЕРГОВА САХРАНА
ЗНАМ и оне који не знају да пишу књиге, али нас упорно и са скрибоманским заносом убеђују да то знају и умеју.
13. 03. 2024. у 05:00
ВРАТИТЕ БРИГУ О ЈЕЗИКУ СРБИСТИМА: Ко нам то кроји језик?
ОВО је преседан у историји српске културе којим неко свим грађанима Републике Србије намеће идеолошки подобан дискурс, а истовремено тим преседаном дезинтегрише српски књижевни језик, али и мисао коју бисмо њиме артикулисали
13. 03. 2024. у 05:00
