OTKRIVENA NAJZDRAVIJA HRANA NA SVETU: Od 8 režima, stručnjaci kažu da je ovaj plan ishrane najbolji!

Jovana Švedić

05. 04. 2025. u 20:00

ZDRAV život bez hroničnih bolesti, sa očuvanom fizičkom i mentalnom funkcijom, sve je važniji cilj u savremenom društvu.

ОТКРИВЕНА НАЈЗДРАВИЈА ХРАНА НА СВЕТУ: Од 8 режима, стручњаци кажу да је овај план исхране најбољи!

Foto Shutterstock

Sve više studije pokazuje da je za ostvarenje ovog cilja ključna zdrava ishrana, no koja je zapravo hrana najzdravije je pitanje na koje decenijama naučnici pokušavaju da odgovore.

Studija tima sa Harvarda koja je objavljena u prestižnom časopisu Nature Medicine otkrila je dosad najdetaljnije i najuverljivije odgovore.

Tri decenije praćenja ishrane 100 hiljada ispitanika 

Istraživači su tokom 30 godina pratili navike više od 100 hiljada ljudi i poredili koliko se njihova ishrana podudara sa osam grupa smernica za zdravu ishranu, a kasnije su proverili njihovo zdravstveno stanje u 70. godini života. 

Utvrđeno da je Alternativni indeks zdrave ishrane (AHEI) bila dijeta sa najjačom povezanošću sa zdravim starenjem.

Ispitanici koji su se najviše pridržavali AHEI smernica imali su 86% veće šanse da dožive starost bez hroničnih bolesti sa očuvanim kognitivnim i fizičkim sposobnostima u odnosu na druge ispitanike.

Kako je studija sprovedena?

Istraživači su analizirali podatke iz dve dugoročne studije "Nurses' Health Study" i "Health Professionals Follow-Up Study", koje su na početku istraživanja zajedno obuhvatile 105.015 ispitanika, od kojih su 66% bile žene starosti između 30 i 55 godina.

Oni su nekoliko godina ispunjivali upitnike o prehrambenim i životnim navikama, fizičkoj aktivnosti i konzumiranju alkohola i cigareta. 

Definicija zdrave starosti

Cilj studije je bio da se utvrdi ko će od ispitanika doživeti "zdravo starenje" do 70. godine.

Ono što su definisali kao zdravo starenje znači:

  • nedostatak hroničnih bolesti (dijabetes, rak, srčane bolesti...)
  • očuvana telesna funkcionalnost (mogućnost samostalnog hodanja, penjanje uz stepenice)
  • očuvane kognitivne i mentalne sposobnosti.

Ukupno je 9771 ispitanik ispunio sve ove kriterijume, a ključna razlika je bila upravo hrana koju su jeli. 

Koje dijete su bile uključene u analizu?

Istraživači su uporedili osam dijeta.

  • AHEI (Alternative Healthy Eating Index) - Fokus je na unosu žitarica, voća, povrća, orašastih plodova i zdravih masnoća, te je ograničen unos crvenog mesa, trans masti i zaslađenih pića
  • aMed (Alternative Mediterranean Diet Index) - Temelji se na tradicionalnoj mediteranskoj hrani sa puno maslinovog ulja, ribe i povrća i umerenu količinu vina.
  • DASH (Dietary Approaches To Stop Hypertension) - Usmerena na snižavanje krvnog pritiska, sa većim unosom voća, povrća i nemasnih mlečnih proizvoda uz manji unos soli i zasićenih masti.
  • MIND (Mediterranean-DASH Intervention for Neurodegenerative Delay) - Kombinacija mediteranske i DASH dijete kako bi se sačuvale kognitivne funkcije i sprečila demencija
  • hPDI (Healthful Plant-Based Diet Index) - Podstiče konzumiranje zdravih biljnih namirnica poput voća, povrća, žitarica, mahunarki, i ograničava pojedine biljne i sve životinjske proizvode.
  • PHDI (Planetary Health Diet Index) - Prilagođena za zdravlje ljudi, ali i planete, bogata biljkama, sa malim unosom životinjskih proizvoda, pogotovo crvenog mesa.
  • EDIP (Empirical Dietary Inflammatory Pattern) - Za one sa upalnim procesom, pri čemu se mere obrasci u ishrani i povezuju se sa upalnim odgovorom, te je veći unos prerađene hrane, crvenog mesa i zaslađenih pića ograničen
  • EDIH (Empirical Dietary Index for Hyperinsulinemia) - Meri ishranu prema nivou insulina

Više nivoa pridržavanja svih navedenih dijeta su pokazale određeni pozitivan učinak, međutim pridržavanje AHEI programa pokazalo je najveću povezanost sa zdravim starenjem.

Koliko doprinosi "zdravom" životu?

Analiza je utvrdila da različite dijete u različitim merama povećavaju izglede za zdravu starost.

AHEI je povećala izglede za 86%, DASH za 82%, Mediteranska za 78%, dok su ostali obrasci povećali izglede za 60% do 75% u zavisnosti od doslednosti i životnim navikama ispitanika.

Važno je naglastiti da postoje relativne razlike u odnosu na najniže pridržavanje merila zdrave ishrane.  

Indeks AHEI razvijen je na Harvardu kako bi se ocenila prehrana prema sposobnosti da smanji rizik od hroničnih bolesti.

Umesto da samo broji kalorije, fokus je na kvalitetu.

AHEI podstiče konzumiranje: zelenog lisnatog i drugog povrća, žitarica, voća, orašastih plodova, mahunarki, biljnih i nezasićenih masnoća (maslinovo ulje, avokado i slično), a ograničava crveno i prerađeno meso, zaslađena pića, trans masti, soli..

Jedan od bitnijih zaključaka tima bio je da je fleksibilnost prehrane moguća.

- Naši rezultati pokazuju da ne postoji jedna dijeta koja odgovara svima. Zdravi obrasci ishrane mogu da se prilagode individualnim potrebama i kulturnim preferencama - rekla je vođa tima, profesorka sa Univerziteta u Montrealnu An Džuli Tesier.

Prof. Frank Hu sa Harvarda, koji je takođe koautor studje istakao je da "ova studija ide korak dalje od dosadašnjih jer ne ispituje samo dužinu života već i kvalitet, sposobnost da ljudi ostanu funkcionalni i nezavisni u starosti". 

Pušenje, alkohol, kretanje - sve je važno

Iako je fokus na ishrani, pratila se i telesna težina (BMI), konzumiranje cigareta, fizička aktivnost i porodična anamneza, što je omogućilo preciznije razumevanje uloge ishrane. 

Iako ne postoji univerzalna dijeta za sve, nalazi ove studije jasno pokazuju da je ishrana bogata biljnim namirnicama, žitaricama i zdravim masnoćama sa manje prerađene hrane, pogotovo bez prerađenih mesnih proizvoda, mogu pomoći da doživimo starost bez bolesti. 

(Indeks)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEVEROVATNE BROJKE IZ SVETA HOKEJA: Rus ispisao istoriju (VIDEO)