TIPIČAN OFICIR PREUZIMA PREUZIMA SVU VLAST U ZEMLJI: Petar Živković, kao premijer, više je vremena provodio na terenu nego u kancelariji

TOKOM istraživanja biogafije Petra Živkovića, autor ovog feljtona, uradio je studioznu pretragu u Arhivi dnevnih novina koje su izlazile u periodu od janura 1929, pa do aprila 1931. godine, to je period dok je general Živković bio na funkciji predsednika vlade.

INSPEKCIJA Petar Živković u poseti Skoplju, Foto Iz knjige "Vladar iz senke-general Petar Živković"

Uvidom u dnevne listove Politika, Vreme, Pravda i Dan, može se zaključiti da je on zaista ulagao izuzetnu energiju u obavljanju svojih dužnosti. Bez ikakve sumnje, bila je tu prisutna velika želja za dokazivanjem, kao i želja da uveri sve u državi da je dostojan uloge koja mu je poverena, po mnogima nezasluženo.

General Petar Živković uneo je u vladu strogu vojničku disciplinu, oslanjajući se na bogato vojno iskustvo. Kao što se za kralja Aleksandra često govorilo da državom upravlja kao kasarnom, tako je i na mestu premijera sada imao generala koji je savršeno odgovarao potrebama tog trenutka njegove vladavine (diktature). Ipak, ono što je bilo neočekivano jeste Živkovićev izrazit osećaj za marketing i veština u odnosima sa medijima, što ga je izdvajalo od tipičnog oficira.

Recimo, odmah po preuzimanju funkcije on daje intervju novinaru Njujork tajmsa Dž. E.R. Gediju, 10. januara 1929. godine, sa podnaslovom: Jugoslovenski premijer ističe kako je cilj kraljevske diktature pročišćenje, a ne suzbijanje demokratije.

Živković je na dopisnika Njujork tajmsa ostavio odličan utisak. Tekst počinje ovako:

„General Živković, jugoslovenski apsolutistički premijer, primio je dopisnika Njujork tajmsa dva sata od otvaranja vladinog kabineta posle državnog udara od nedelje.."

AMERIČKI novinar Gedi je pisao kako je ispred njegovog kabineta bila gužva, da su mnogi čekali da dođu do novog premijera, a da ga je Živković dočekao osmehom dobrodošlice - navodi da tečno govori francuski. Ispred kabineta su, pored ostalih, bili i bivši premijer Anton Korošec i bivši ministar spoljnih poslova Momčilo Ninčić, primetio je Gedi.

„Izgledalo je kao da će se ponoviti uobičajeno iskustvo na Balkanu sa uzaludnim čekanjem satima. Ispostavilo se da nije prošlo ni pet minuta pre nego što se Živkovićeva sekretarica probila kroz gužvu i saopštila da general može da odvoji nekoliko minuta.

- Kao što vidite, nije mi bilo lako da vas primim, ali rado ću odgovoriti na svako pitanje koje biste mi ukratko postavili - rekao je Živković.

Usledilo je novinarsko pitanje:

- Svet je očekivano nestrpljiv da sazna kako da se odredi prema vašem apsolutističkom režimu. Treba li ga smatrati militarističkom ili fašističkom vladom? Naročito, da li je namera da to ostane trajni režim u ovoj zemlji?

- Pretpostavljam - nasmejao se Živković - činjenica da sam ja vojnik je odgovorna za tu frazu vojna diktatura... Njegovo Veličanstvo je u odabiru ministara birao ljude iz svih sojeva, naroda i staleža, koji su poznate lojalnosti i posvećenosti interesima države i neukaljane političke reputacije. Ali, iz redova političara je bilo nemoguće pronaći one koji nisu vezani za neku partiju kako bi bio postavljen na čelo vlade. Do mog izbora nije došlo zato što se želelo da vojnik preuzme stvari u svoje ruke već zbog toga što vojnik, po prirodi stvari, je obavezan da bude nepartijski čovek. Osim moje malenkosti ne postoji ništa što bi sugerisalo da je reč o militarizaciji države...“

Već 14. januara ponovo se pojavljuje Živković u Njujork tajmsu:

Veoma vojnički prijem za ljude iz novina od strane generala PetraŽivkovića, novog premijera Jugoslavije..., piše u tom tekstu. Živković je naime, tada dočekao inostrane novinare, ljubazno se pozdravio sa svima i rukovao sa novinarima iz svih krajeva sveta. A onda je rekao: Veoma sam radostan što vas vidim i žao mi je što nemam vremena da razgovaram sa vama.

A naslov u Njujork tajmsu je glasio: Živković daje intervju od 16 reči.

GENERAL Petar Živković, kao premijer, daleko je više vremena provodio na terenu nego za kancelarijskim stolom. Njegovi obilasci gradova i opština bili su pažljivo planirani kako bi posetio sve ključne institucije i stekao uvid u njihov rad. Državna načelstva obilazio je uglavnom u ranim jutarnjim časovima, ne propuštajući priliku da prokomentariše kašnjenja i produktivnost činovnika, čime je nastojao da unese vojnički red i disciplinu u upravu. To nije bio lak posao...

U svojim sećanjima general Petar Živković iznosi slučaj njegove prve inspekcije, ovo će pomoći da se stekne opšti utisak njegovog rada na terenu:

„Ovde iznosim slučaj sa prve moje inspekcije. Kralj je bio dobio pisma u kojima se optužuju dvoje sudija, da primaju mito, iz Gornjeg Milanovca. On mi naredi da to vidim i izvestim ga. U isto vreme mi je rekao da obiđem obolelog vojvodu Stepu Stepanović u Čačku. Ja krenem sa šefom kabineta Dušanom Filipovićem iz Beograda autom i po planu, da tačno u 8 časova budem u Čačku i Županiji. Župan je bio Živko Budimirović. Kako smo vrlo rano pošli da bi na vreme stigli, na putu između Gornjeg Milanovca i Čačka siđemo s kola da malo prošetamo. Drumom smo sretali mnogo kola i seljaka koji su išli u grad, pošto je bio pijačni dan u G. Milanovcu. Stupajući u razgovor sa seljacima, koji me nisu poznavali, doznali smo od njih ovo: Kad bi znao đeneral Petar Živković za sudije te i te, ne bi ih zadržao jer su dosadili svojim nepoštenjem. 

TAČNO u 8 časova, došli smo u Čačak i uputili se u Županiju. Župan nije još bio došao. Odmah su ga pozvali. U sudu sam naišao na suđenje koje nije tačno otpočelo na vreme.

Obišao sam i ostala nadleštva. Potom posetio vojvodu Stepu i izručio mu pozdrave kralja. Po povratku svratio sam u G. Milanovac i uputio se pravo u sud. Niko u Milanovcu nije bio saznao o mom prolasku i obilasku u Čačku. Kad sam ušao u sud, upitao sam predsednika, gde su mu one dve sudije zbog kojih sam i došao. On mi odgovori, da su u varoši, pošto je pazarni dan, pa ih po običaju pustio, da nabave namirnice. Primetio sam mu, da baš kad je pazarni dan i seljak dolazi u varoš, treba sud da radi i prima stranke a oni rade protivno. Naredio sam, da se ta gospoda, odmah pozovu, a njega upitao za njih i nagovestio, da postoje optužbe da primaju mito. Predsednik mi odgovori, da on nema za to dokaze. Zatim sam ga upitao, kakvo je njegovo mišljenje o njima. Odgovorio mi je, da on i sam sumnja u njihovu ispravnost. To je bilo dovoljno za mene.

Uskoro su stigle oba sudije. Ja im pred predsednikom reknem sve: kako o pismenim optužbama, tako i o razgovoru sa seljacima i mišljenju njihovog predsednik. Naglasim im, da posle svega ovog sumnjam da će oni ostati na dosadašnjem položaju.

Po povratku u Beograd i referisanju Kralju naređeno je Ministru pravde da ih penzioniše. O ovom obilasku poverljivim naređenjem bila su izveštena sva nadleštva. Župan Budimirović se bio uplašio, da i on ne bude penzionisan. No on je bio samo ukoren i za primer skrenuta je pažnja svim županima, da oni kao visoke starešine moraju svojim primerom prednjačiti. U ovom pravcu vršene su po svim županijama inspekcije". 

PREMEŠTANjE ČINOVNIKA

TRAGOVI generala Petra Živkovića i uvođenja stroge vojničke disciplinu u rade Vlade, na čijem se čelu nalazio, mogli su da se vide i  posle njegovih inspekcionih poseta jer su tada počeli da stižu Ukazi o premeštanju određenih činovnika u druge gradove i opštine, uglavnom po kazni. Ukaze su donosili nadležni ministri iz vlade Petra Živkovića. Iako je njegov ulazak u politiku bio iznuđena dužnost prema kralju i otadžbini ipak se vidi da je on uživao u vlasti koju je imao u svojim rukama, naravno da je ona bila ograničena od strane kralja ali daleko od toga da je bio samo marioneta.

 SUTRA: KOMUNISTIČKA PARTIJA POZIVA NAROD NA USTANAK  

Preporučujemo

Feljton

0 1

PETAR ŽIVKOVIĆ ŠIRI SVOJU MREŽU ZA UTICAJ: Razlog velike naklonosti kralja Aleksandra prema generalu Živkoviću nije razrešena ni do danas

30. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije