Историјски додатак новости
АТЕНТАТ НИЈЕ БИО ДЕЛО ПОЈЕДИНЦА: На улицама Марсеља завладали су хаос, узнемиреност и пометња
НА "БЕЛГИЈСКОМ КЕЈУ", где је подигнут велики понтон доминирају француска и југословенска застава које вијори благи маестрал.
09. 10. 2024. у 14:00
СУДБОНОСНИ ПУЦЊИ У РАЈСКОЈ УЛИЦИ: Париске бирократе се поигравају са југословенским званичницима
ЕУГЕН Дидо Кватерник и његове убице бродом, преко Женевског језера прелазе француску границу.
09. 10. 2024. у 13:00
ВЛАДО ШОФЕР ЈЕ ОДРЕЂЕН ДА ПУЦА: Договор у римском хотелу "Континентал" о убиству краља Александра
НАЈАВА из Београда да ће југословенски суверен посетити Софију, крајем септембра, а Париз почетком октобра 1934. године, по природи ствари, била је у жижи интересовања целе Европе.
09. 10. 2024. у 12:00
ПРВИ ПУЦЊИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Девет деценија од убиства краља Александра
СНИМАК атентата у Марсељу постоји. Био је то први филмски запис једног атентата снимљен тонском камером, и у боји.
09. 10. 2024. у 11:10
ЛУЈ БАРТУ ПОТПИСУЈЕ СВОЈУ СМРТНУ ПРЕСУДУ: Француска дипломатија и полиција мењају предвиђени протокол
И ДОК ЈЕ југословенски краљевски разарач "Дубровник", око подне 9. октобра 1934. године, већ је увелико секао таласе француских територијалних вода, "Марсељ је трептао у општем весељу, окићен заставама, триколорима истих боја: плава, бела и црвена.
02. 10. 2024. у 17:00
ЗЛОКОБНА ПРЕДСКАЗАЊА НА ПУТУ ЗА ФРАНЦУСКУ: Мисија која је могла да промени геополитичку слику Европе
НA ПУТ без повратка краљ је кренуо 4. октобра, сат пре поноћи, са топчидерске станице у пратњи краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге.
02. 10. 2024. у 15:00
СВЕ ЈЕ СКУПО, САМО ЈЕ КРАЉЕВА ГЛАВА ЈЕФТИНА: Александар је више веровао Француској политици него својој
КРУПАН И ВИСОК, маркантних црта лица, космат, са великим брковима, министар Лазић је крупним корацима шетао по кабинету.
02. 10. 2024. у 12:00
АЛ КАПОНЕОВ ЧОВЕК У УСТАШКОМ ГЛАВНОМ СТАНУ: У Београду се знали сви детаљи о припремама за атентат у Марсељу
БЕОГРАД крајем септембра 1934. године: престоница живи уобичајеним животом.
02. 10. 2024. у 09:00
У МАРСЕЉСКИ АТЕНТАТ УПЛЕТЕНА СВА ВЕРСАЈСКА ЕВРОПА: Европски архиви готово цео век крију тајну о убиству краља Александра
ПОЛИТИЧКА позадина атентата на југословенског суверена, 9. октобра 1934. године, остала је велика непознаница.
02. 10. 2024. у 08:00
КО СЕ И ДАНАС ПЛАШИ МРТВОГ КРАЉА: Девет деценија од убиства Александра Карађорђевића у Марсељу
У МАРСЕЉСКОМ атентату на краља Александра Карађорђевића поуздано знамо само извршиоце. О налогодавцима се и данас нагађа.
02. 10. 2024. у 07:00
АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ МОРАЛА: Идеолошко разилажење Милована Ђиласа са вођством партије
МИЛОВАН Ђилас је у партији био на разним дужностима, али је најпознатији био као идеолог и теоретичар.
26. 09. 2024. у 08:00
МУСТАФА ГОЛУБИЋ У БЕОГРАДУ ПО "СПЕЦИЈАЛНОЈ ЛИНИЈИ": Активности Совјетских обавештајаца уочи избијања рата
СОВЈЕТСКО посланство налазило се већ неколико месеци у Београду. Ми комунисти нисмо с њим имали никакве везе.
26. 09. 2024. у 07:00
ПОСУСТАЈАЊЕ ПОД БАТИНАМА БУДУЋЕГ РАТНОГ КОМАНДАНТА: Разлике у карактеру нових чланова покрајинског комитета
ПО СВОМ повратку из Шпаније, 1940 године, на моју иницијативу, у Покрајински комитет је био примљен и Коча Поповић. (Коча Поповић, 1908-1992, песник, надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата, командант Прве пролетерске бригаде, начелник Генералштаба ЈНА, савезни секретар за иностране послове СФРЈ. Коча Поповић се вратио у Југославију септембра 1939.) Иницијатива за његов улазак у Покрајински комитет свакако припада мени, иако је непосредни предлог могао потећи и од Ранковића.[...]
25. 09. 2024. у 23:00
МУЧКО УБИСТВО НАЈПОПУЛАРНИЈЕГ КОМУНИСТЕ: Нови људи, са новим методом рада, долазе на чело Српске партије
ПОКРАЈИНСКИ комитет за Србију није прекидао свој рад све од 1937. године па до рата.
25. 09. 2024. у 21:59
ТИТО СПРЕЧИО ЛИКВИДАЦИЈУ МУСТАФЕ ГОЛУБИЋА: Милован Ђилас - Успомене једног револуционара (други део)
У АУТОБИОГРАФСКОМ делу "Идеал и професија – успомене револуционара", насталом пре седамдесет година, Милован Ђилас пише о својој бунтовној и бурној младости.
25. 09. 2024. у 05:00
ТИТОВ РЕЖИМ ЈЕ БИО ОСТВАРЕЊЕ КРЛЕЖИНИХ СНОВА: За време рата усташки идеолози расизма штитили великог писца
КРЛЕЖА се, после рата, правдао што није дошао у партизане свакојаким разлозима.
18. 09. 2024. у 11:00
КРЛЕЖА УНОСИ ХАОС И НЕВЕРИЦУ У ПАРТИЈСКЕ РЕДОВЕ: Разлаз партије и најпознатијег лево оријентисаног књижевника
КРЛЕЖУ нисам познавао, све до пролећа 1939 године. Тада ме је с њим упознао Бора Продановић, адвокат из Београда, син Јаше Продановића.
17. 09. 2024. у 10:00
ТИТО ЈЕ ЗАЈАШИО ГОТОВОГ КОЊА: Повратак генералног секретара у земљу пратили су озбиљни инциденти
ДОШАО коначно у земљу, Тито је затекао Партију већ организовану, с вођствима сређеним и у свим земљама Југославије, и очишћену од "непријатељских елемената".
17. 09. 2024. у 09:00
ПРВО ЈУТРЕЊЕ С ТИТОМ У ЗАГРЕБУ: Оживљавање Комунистичког покрета у пролеће 1937. године
С ПРОЛЕЋА 1937. године догодила су се два важна момента: појавио се први члан, централног комитета Тито, и дошао је у Београд Александар Ранковић.
17. 09. 2024. у 08:00
БУНТОВНА МЛАДОСТ ТИТОВОГ ДИСИДЕНТА: Милован Ђилас, успомене једног револуционара
ОД ЈАНУАРА 1954, када је после пленума Централног комитета Савеза комуниста Југославије напустио све партијске и државне функције, до новембра 1956, када је ухапшен, Милован Ђилас је стално писао.
17. 09. 2024. у 07:00
СРПСКО ПИТАЊЕ КОНСТРУКЦИОНА ГРЕШКА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Стварна улога Комунистичке партије у судбини заједничке државе
ЧЕТРНАЕСТИ конгрес СКЈ био je стварни а не тек симболички почетак краја Југославије.
10. 09. 2024. у 21:00
ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ЗА ПИР ДЕСТРУКЦИЈЕ: Сећање на помало заборављени партијски скуп, последњи Конгрес СКЈ
МИЛОШЕВИЋ је веровао да ће Југославију спасти српска већина у СКЈ, па тиме и међу делегатима 14. конгреса СКЈ.
10. 09. 2024. у 19:00
ЦИЉ ЈЕ БИО ДА СЕ ОТАРАСЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Словенци одлучили да напусте Конгрес пре доласка у Београд
ПОТВРДУ о намери словеначке делегације да напусти Конгрес, налазимо у књизи професора са Филозофског факултета из Љубљане Божа Репе "Милан Кучан, први председник."
10. 09. 2024. у 15:00
СЛОВЕНЦИ ЗАБОРАВИЛИ ШТА ЗНАЧИ ДАТА РЕЧ: Напуштањем Конгреса Рибичич и Кучан показали своје дволичје
НА СЕДНИЦИ Председништва Конгреса доминирала су три кључна питања о судбини СКЈ, и то о: (1) Декларацији СКЈ о основном правцу преображаја СКЈ, (2) новом Статуту СКЈ и (3) Програму СКЈ.
10. 09. 2024. у 13:00
