ГЕНОЦИД ЈЕ ИЗУМ ЗАПАДНЕ КУЛТУРЕ: Интервју - Др Владимир Умељић историчар, истраживач злочина у НДХ
ЗАПАДНИ историчари ретко истичу чињеницу да су починиоци великих геноцида у Европи средином 20. века били припадници управо западне културолошке традиције коју је дуже од века детерминисао Ватикан. То не може да буде случајност и управо зато свако истраживање геноцида морало би да пође од те истине - истиче др Владимир Умељић, историчар и православни филозоф који је после низа књига о геноциду над српским народом, у Новом Саду представио своју најновију публикацију "Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома" (едиција ИК "Прометеј" и Архив Војводине.) За разлику од жртава, наглашава саговорник "Новости", починиоци сва три велика геноцида у Европи 20. века - србоцид у НДХ (1941-1945), Холокауст над Јеврејима и Порајмос над Ромима, припадају примарно културолошкој традицији Запада.
09. 09. 2024. у 16:00
ОДУШЕВИЛО МЕ МОЈЕ ИМЕ ИСПИСАНО ЋИРИЛИЦОМ: Интервју - Џејсон Ален-Пејзон, лауреат међународне књижевне награде "Нови Сад"
ПОШТО је из руку писца Јована Зивлака примио главно признање "Нови Сад" на затварању 19. Међународног новосадског књижевног фестивала, Џејсону Алену - Пејзону (1980), песнику са Јамајке и предавачу критичке теорије и креативног писања на Универзитету у Манчестеру, поглед је пао на плакету на којој је његово име исписано енглеском верзијом на латиници, али и њему непознатим писмом - ћирилицом.
09. 09. 2024. у 11:43
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ ИМАО ГЛУМАЧКУ ТРУПУ: Милена Кулић књигом "Позоришне приче " додала ново светло на историју српског театра (ФО
ПОЗОРИШТЕ код Срба није заживело тек у 18. веку како су нас ранији историчари уверавали, него пет столећа раније а један од доказа je и податак да се код Срба тим именом звало још у средњем веку те да се и данас међу Словенима једино тако и зове - позориште.
23. 07. 2024. у 16:30
НАШИ “АМЕРИКАНЦИ” НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Сећање на Србе који су одустали од "америчког сна" и вратили се да се боре у Првом светском рату
ТАТА је 1910. године криомице узео од ћаће Илије два коња са породичног имања и продао их на вашару у Петрињи.
22. 07. 2024. у 07:00
КОСОВСКИ КРСТ СВЕДОК НАШЕГ ТРАЈАЊА : У Матици српској отворена изложба слика уметнице из Грачанице Маје Тодић Миланкови
НА својој дуго чеканој првој самосталној изложби у Матици српској у Новом Саду, отвореној јуче у нашем најстаријем храму књиге,културе и науке, уметница из Грачанице Маја Тодић Миланковић представила се са 17 слика прожетих мотивима фрески, а под заједничким називом „Идентитети“.
18. 07. 2024. у 17:03
МОЈ САН ТРАЈЕ ВЕЋ ПОЛА ВЕКА: Сликар Драган Стојков за „Новости“ о родном Сомбору, студијама у Венецији и сликама великог формата (ФОТО)
ЗА мене је сликарство сан у који сам утонуо 18. новембра 1971. године, када је Мика Антић отворио моју прву самосталну изложбу.
01. 07. 2024. у 17:25
РЕЧ „СРПСКИ“ ЈЕ СИНОНИМ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ НА БАЛКАНУ: Интервју - проф. др Александар Наумов, слависта из Пољске
СРЕЋАН сам што сам дошао у моју нову кућу! На врло добром српском изговору, слависта проф.др Александар Наумов из Пољске овим је речима у петак са говорнице Матице српске у Новом Саду узвратио на добродошлицу коју му је Матичин генерални секретар Милан М.Мицић, пожелео поводом његовог првог гостовања у нашем најстаријем храму књиге,науке и културе.
12. 06. 2024. у 12:23
ПАВЛЕ СИМИЋ НАСЛИКАО, ТУЂИН ПРИСВОЈИО? Чудесан пут слике "Мајска скупштина" јединог визуелног документа са историјског сабора
УМЕТНИЧКУ слику, једини визуелни документ о Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, на којој су Срби у Хабсбуршкој монархији прогласивши Српску Војводину поставили темеље за присаједињење Краљевини Србији, оставио је поколењима новосадски сликар Павле Симић.
22. 05. 2024. у 13:04
ЧУВАЈМО БИБЛИОТЕКЕ, ОНЕ СУ НАША СИДРИШТА: Дан БМС свечано обележен уручењем "Златне књиге" професору Александру Јеркову
О ДВЕСТОГОДИШЊИЦИ Летописа, најстаријег књижевног часописа Европе и уочи дводвековнице Матице српске која ће "пасти" на 2026. годину, Матичина Библиотека свечаном академијом обележила је свој дан сећајући се 28. априла 1864. године када је Матица из Пеште пресељена у Нови Сад.
03. 05. 2024. у 08:55
ДОКАЗЕ УКЛОНИЛА ОЛБРАЈТОВА: Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
ВЕСТ да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићу, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве.
28. 04. 2024. у 13:25
ИДЕАЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ ПРЕД ИНТЕРЕСИМА Intervju: Игор Мировић, песник и политичар
ПЕСНИКЕ треба увек бранити, јер шта бисмо без њих - пита проф. др Александар Јерков у поговору најновије збирке поезије Игора Мировића "У лавиринту", а затим, позивајући се на речи Стевана Раичковића ("без поезије све би и даље постојало, али ништа више не би било исто") поентира закључком да песника треба бранити чак и када су песник и политичар спојени у истој личности.
23. 04. 2024. у 19:41
"НОВОСТИ" САЗНАЈУ - ХРАМ ПО УГЛЕДУ НА ОХРИДСКУ СВЕТУ СОФИЈУ: Како ће изгледати Црква мученика бачких на Лиману у Новом Саду
ХРАМ посвећен Светим мученицима бачким, који ће бити изграђен у новосадском насељу Лиман, представљаће, после више од осам деценија, достојно обележје пострадалима у Погрому у Бачкој од 1941. до 1944. и у Новосадској рацији. Подухват је од националног и прворазредног значаја за православне и све друге вернике у овом делу Војводине.
03. 04. 2024. у 19:15
АМЕРИЧКА МОЋ СЛАБИ, НАТО НИКАДА НЕЋЕ ПРИЗНАТИ ЗЛОЧИН: Филип Шелер, швајцарски уметник и борац за мир и правду, о трагедији српског народа
ЈОШ од Арчибалда Рајса, доктора хемије, професора у Лозани и истраживача злочина над Србима у Великом рату, није се појавио Швајцарац попут Филипа Шелера, уметника, спремног да изблиза види и осети савремену трагедију српског народа од распада Југославије до Косова и Метохије и НАТО агресије на нашу земљу.
31. 03. 2024. у 19:00
МИЛЕВУ ЈЕ КРАСИЛА ХРАБРОСТ: Марина Булатовић, наша књижевница из Канаде, годинама истражује живот породице Марић
НИ 76 година после упокојења Милеве Марић не посустају публицисти и истраживачи у жељи да што потпуније сложе биографски мозаик прве супруге нобеловца Алберта Ајнштајна.
29. 03. 2024. у 12:52
СВАКО НОСИ ДУГ ПРЕМА ПРЕЦИМА: Историчар Џејсон Мекарти у нашим архивима истражује српско-ирско савезништво у Великом рату
КРАЈЕМ друге године Првог светског рата (1915) у планинском превоју надомак села Костурин, Артур Донован Јанг, официр Десете ирске дивизије која се у саставу британских снага заједно са српском војском борила против Бугара, записао је у свој ратни дневник да "за српског сељака рат није животна трагедија каква би за нас, Ирце, била".
19. 03. 2024. у 07:00
ГРЧЕВИТО СЕ БОРИО ЗА ПРАВА СРБА: Рођендан Светозара Милетића од ове године у календару државних свечаности
У КАЛЕНДАР најважнијих датума државе Србије јуче је и званично уврштен 22. фебруар 1826, дан када се у кући породице Милетић у Мошорину родио Светозар, првенац од седморо деце занатлије Симеона и његове супруге Теодосије, који је доцније израстао у народног трибуна Срба у Аустроугарској, градоначелника Новог Сада и борца за присаједињење области данашње Војводине Краљевини Србији.
23. 02. 2024. у 15:58
КАДА СЕ ЕУ РАСПАДНЕ, КОСОВО ЋЕТЕ ВРАТИТИ МИРНИМ ПУТЕМ: Интервју - Владимир Аркадјевич Чугунов, руски књижевник и протојереј РПЦ
- СРБИМА желим да остану Срби. Ви сте посебан народ.
19. 02. 2024. у 19:20
ДУШУ ГРЕЈУ МАТИЧИНЕ И ЗМАЈЕВЕ ЈАКЕ СПОНЕ: Интервју -Зоран Ђерић, песник и лауреат престижне награде Матице српске
СВЕЧАНОМ академијом 16. фебруара у Новом Саду, Матица српска обележила је 198. рођендан двоструко свечано - подсећањем на основатеље који су нам оставили овај храм књиге, науке и културе, као и доделом најстаријег песничког признања на српском културном простору, Змајеве награде (1953).
17. 02. 2024. у 21:09
ТЕСЛИНЕ ИЗУМЕ ОДГОНЕТАЋЕ И БУДУЋИ НАРАШТАЈИ: Радмила Сатарић, књижевница и лауреат признања њујоршке научне фондације нашег научника (ФОТО)
КЊИЖЕВНИЦА из Новог Сада Радмила Сатарић награђена је у Њујорку признањем научне фондације Tesla Spirit Award за роман "Никола Тесла инспирација" који је објавила новосадска ИК "Прометеј".
07. 02. 2024. у 20:00
ДОБРЕ КЊИГЕ ХРАНЕ СРПСКУ НАЦИОНАЛНУ СВЕСТ И СЛОГУ Интервју - Зоран Гутовић, директор „Православне речи“ и лауреат Светосавске награде
СЛОГА нам је потребна као жедном вода. Српски народ, као и наше споменичко наслеђе, сатиран је кроз векове. Само захваљујући слози у пресудним историјским догађајима дизали смо се из пепела и у најтежим искушењима доприносили очувању националног и верског идентитета. Издаваштво "Православне речи" темељи се управо на уверењу да објављивањем капиталних дела из наше историје и културе доприносимо јачању идентитетских темеља заједништва, слоге и Светосавља.
28. 01. 2024. у 07:00
ОБОГАТИО УМЕТНОСТ И СРБА И ХРВАТА: Објављена књига о готово заборављеном уметнику Миленку Д.Ђурићу (ФОТО)
У ЛЕКСИКОГРАФСКОМ заводу Хрватске, ликовном уметнику Миленку Д. Ђурићу (Земун, 1894 - Загреб, 1945) посвећена је подужа биографија у којој недостају само два податка - да је био српског порекла и да његова смрт у Загребу 1945. године, у злокобном времену НДХ, до данас није расветљена.
24. 01. 2024. у 16:51
ЗАБОРАВ ЈЕ ПРЕКРИО ЧАК 6.500 ОФИЦИРА КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ: О заточеницима логора у Другом светском рату у Немачкој мало ко зна
ЗАР не примећујете већ на први поглед, да сам пореклом и Српкиња? Са нескривеним поносом у гласу, рекла је недавно енглеска новинарка Ана Томфорте историчару др Жељку Драгићу на гробљу у Оснабрику где њен отац Слободан Думановић почива са групом официра Југословенске краљеве војске, заробљеника некадашњег логорa Oflag VI C у доњесаксонском немачком граду Оснабрику (1941-1945).
21. 01. 2024. у 09:00
ХОЛАНЂАНКА СЕ СА СРБИМА БОРИЛА ПРОТИВ ТУРАКА: Професор Рене Гремо годинама истражује о Жани Меркус - Јованки Орлеанки Херцеговачког устанка
ПОСТДИПЛОМАЦ историје из Холандије Рене Гремо осамдесетих је у Београду изучавао феномен заветованих девојака "вирџина" све док у литератури.
19. 01. 2024. у 07:00
У КЛОНУЛОЈ ЕВРОПИ ЈОШ САМО СРБИ ОДОЛЕВАЈУ: Интервју - Џини Тоши Марацани Висконти, новинарка и директорка Међународне фондације
СКУПУ у Загребу, крајем прошле године, под окриљем Међународне алијансе ИХРА за сећање на Холокауст, на којем је од Хрватске затражено да меморијални комплекс Јасеновац најзад буде достојно обележен а споменик Камени свет, постављен 1966, уврсти на листу Унеска, Џини Тоши Марацани Висконти, италијанска новинарка, директорка Међународне фондације Mulligan и чланица Међународне конференције о Јасеновцу, није имала прилику да учествује, али свесрдно подржава ову иницијативу јер је деценијама истраживала злочине НДХ у том логору.
15. 01. 2024. у 17:00
ОТИМАЛИ МАЛЕ ИНДИЈАНЦЕ, ДА ИХ ПРЕОБРАТЕ: Потомци за "Новости" о вишедеценијском затирању староседелаца у САД и Канади
ДЕЦА одвођена са четири године, враћали их после двадесетак, са новим идентитетом.
10. 12. 2023. у 15:30
ВАЖНА ИСТОРИЈСКА ГРАЂА: Објављена обједињена сведочанства 7.536 Срба о паклу логора у усташкој НДХ
ТЕБИ, Србијо, благородна и предобра мајко наша, упућујемо данас све молитве наше.
04. 12. 2023. у 09:00
ХИЛАНДАР ОСАМ ВЕКОВА ПАМТИ У ИМЕ СВИХ НАС: Стручњаци Војвођанског архива на Светој гори обнављају наше непроцењиво културно благо (ФОТО)
АКО ми, обични смртници, и допустимо себи грех да у неком тренутку скрајнемо у сећању наше духовне корене на Светој гори, Хиландар памти у име свих нас још од 1198. када су га, на рушевинама старијег манастира, подигли велики жупан Стефан Немања и његов најмлађи син Растко, оснивачи наше средњовековне државности и аутокефалности Српске православне цркве.
09. 11. 2023. у 11:45
НАЈВЕЋИ ЗГЛОБ У ТЕЛУ НАЈВИШЕ ЈЕ И ОПТЕРЕЋЕН И НАЈВИШЕ ТРПИ: Колена носе три наше тежине
Професор др Снежана Томашевић Тодоровић, из УКЦ Војводине о лечењу дегенеративних промена колена
26. 10. 2023. у 15:17
ПИСЦИ НЕМАЈУ ПРАВО НА НЕПРИСТРАСНОСТ Интервју - Ерик Вијар лауреат награде "Милован Видаковић"
РАТ у Индокини педесетих година прошлог столећа, један од најдужих у савременој историји, у којем је мали вијетнамски народ, поразио две светске силе Француску и Америку, ретко се помиње у школским уџбеницима, али успео је да се пробије у савремену књижевност.
29. 09. 2023. у 16:50
